Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

3 оо волнованйо. Сва нѣгова судбина зависаніе одЪ тога іцаѣе онЪ сутра чути: хиляда страовити мисли ударе и нападну на нѣга една за другомЪ. ОнЪ се найвише плашаше и грозаше да не чуе да она любя кога: ако она люби, и ако мисли остати при той любови, я самЪ пропао, за мене веѣь нейма надежде живота. ОнЪ урани и доѣе онде пре, стигнеи Аделааида. ДанЪ бяше покривенЪ сЪ облачиномЪ. Сва натура у прно обучена предвозвеіцаваше скорбЪ и жалостЪ нїсжогЪ разговора. Аделааида почне на овай начинЪ. Ти видишЪ ово каменѢ веѣь сЪтравомЪ обрасло, ово з гробЪ любведостойнѢйшега и найдобродѣтелнїега на свету човека, коега су моя любовЪ и мое неразуміе живота лишили. Я самЪ Французскиня, одЪ едне благородне и на мою несреѣю богате фамилїе. Графѣ одЪ Орестана зачне кЪ мени нѣжнѣйшу любовЪ. я му се покажемЪ чувствителна: но и преко мѣре. Мои родители сопротивесе нашемЪ склоненію’ а моя неразумна страстЪ любови приволи мене на едно, душамЪ добродѢтелнимЪ свеіцено, но законами мѣста забранѣно сочетаніе. Італїя бяше у то време позоршце воеваня и кровопролитія, Мой супругѣ поѣе стигнутн полкЪ коимЪ заповедаше: я га допратимЪ до Бріансона: іпу сЪ презѢлномЪ и сЪ безумномЪ милошѣю любови мое задржимга преко нѢгове волѣ два дни: овай млади човекЪ пунЬ честолюбія и славожеланія продужи ово