Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

412

Вучић одузме од војника оружије, хаљине и коње п пошље у Београд, а коловође устанка свега 22 човека задржи код себе. Но у то исто време он дозна, да је војска из Крушевца стигла у Крагујевац да је председник са једним чланом рудничког суда свупио око 400 људи, уапсио началника и његова помоћника и пошао такође у Крагујевац, н да је на том путу придружио се и Јован Обреновић, који је сад постао вођа народног устанка и спрема се да пошље неку депутадију у Београд. Кад добије таке вести, Вучић упути се и сам Крагујевцу. Међутим и у смедеревском округу један од среских старешина покушао је да подигне буну у народу, али он одмах буде позван у Београд и ту буде уашшен. 17 Маја Вучић већ стигне у Крагујевац. Гомиле оружаних људи непрестано долазиле су у ту варош. Оно војника што је из Крушевца дошло било је тако мало да су се морали предати Вучићу. Он уапси и ту још 24 човека. "").

Међутим Милош се налазио у врло незгодном положају. Оног Јутра, кад је Вучић спремао се да пође из Београда против усташа, _ један од Милошевих телохранштеља потегне пиштољем на Вучића, но пиштољ му буде истргнут из руву у след тога сви телохранитељи буду одузети од Милоша и распуштени истог дана. При Милошу остане само доктор Мушицки. Незнајући шта у такој прилици да ради, он отрчи Хаџићу и јави му, да је књаз у опасности, да су уклоњени од њега сви његови људи и Бог зна шта се може ш њима догодити. Одмах за тим дотрчи Хапићу и Лазаревићу књажев слуга и каже им, да их је књаз поздравио да дођу к њему. Лазаревић није хтео шћи; Хаџић рекне: ја морам ићи кад ме књаз зове, па јошу опасности: ајдмо, па тамо шта нам Бог да. Тада пристане и Лазаревић и они оба оду у конак. У Београду је била мртва тишина, вели Хаџић у своме дневнику, нигде нисте могли видети једне живе душе; ни око конака, ви у конаку небејаше никога. Са страхом и ми смо дошли до кнежевих врата. Чим уђосмо у собу, одмах Милош усплајирен скочи са свога места и дочека нас, са свим се умири кад нас виде и проговори: „за Бога шта се то ради и шта ће из тога да будер ми смо му одговорили, да се сад не треба ничега бојати, кад је војска отишла против бунтовника, сигурно свеће се па миру свршити. Но књаз би водео чути да солдати нису умпрени, то је ва њега било важније. Пошто нас почасти са сладком и кафом, књаз опрости се с нама мало успокојен. Београђани, који су од стра притајили се у својим кућама, видећи да нас двојица идемо из конака ослободе се и почну излазити из својих кућа“.

Становници Крагујевца као п Београда брзо се успокоје. Јован