SRĐ

— 915 —

I zbila tamo nađe u polutmuši i u glibu covječje truplo gdje leži Oglasi se i gurne ga nogom. Sve uzalud. Zazviždi, i odtua na poznati znak iz bližne stanice pritrca mu drug. Podigoše ga; bijaše već mrtav. Ispod bližae svijeti]ke upoznadu Bitića. Sutra dan lijecnik izvidi da je stari satnik umro od kapi. One veceri bješe pošao u krcmu, opet jednoc, kod starog Zelenika. Nije uzeo telecu pečenku, nije se razgovarao s nikijem a pio je mnogo, baš koliko nikada. Otišao je iz krčme kasno, skoro ga noge nijesu mogle nositi. Radi velika pića, komu nije bio vičan, pića iz očajana i radi neobičnijeli duševnijeh udaraca toga dana, zadesila ga je smrt ter ga oslobodila skrbi za pečenku, za ženidbu, i oprostila od žalosna osjećai'ia, da je — suvišan na ovom svijetu. Ј |Г

Жудре изреке. 1. Апсолутизам прекида све жице љуцке душе, а не пушта трептјети нег једну саму, нај нижу: таштипу. Pelletan. 2. У пуку, гдје велике страети не бијесне него кад тер кад, природни осјећаји чешће су будни. Rousseau. 3. Док се философи препиру, глад и љубав воде свијет. Schiller. 4. Изгубили бисмо и моћ сјећања, да у нама стоји заборавити као мучати. Таћит. 4. Напанут језик једног народа, то је напанут његово ерце. Laube. б. Дијете, млад човјек, који на свом сопственом путу криво иду, милији су ми, него они, који на туђем путу управо ступају. Gootlie. 6. Знање није нагомилање него асимилација Знаност свега свијета не би вриједила ништа, кад би она оила штетна врсноћи мисли. Т. Паркер. 7. Народност је природно удружење људЛ сједињенијех зпједпицом земље, поријекла, обичаја и језика, са чврстијем јединством живота и свијешћу о међусобпој припадности. Mancini.