SRĐ

- 495 —

II. А дап за даном пролази; на небу никакве промјене, у ваздуху никакве свјежине, у времену никаква знака, па ни у љеговом животу ни мало наде. Све једно те једно. Он само гледа оне блиједе, испивене дјетиње обрашчиће; оно увехло, очајно лице женино; оне подеране поњаве, пробушене јастуке, искрхано посуђе и празан сто. Његови су шпагови све лакши, мисли тромије, а наде бљеђе. У души му се нешто чисто стегло, па га чисто гуши. И кад је дошао потоњи дан, кад је још могао, по уобичајеном реду, да донесе комад хљеба у кућу, он изгуби и оно мало снаге што му је остало. Како ће сутрашњи дан дочекати. До сад је и ишло некако, јер они нијесу ништа знали; он је као обично одлазио у јутру рано и све до подне лутао по улицама, молећи за службу, а на подне се враћао, не говорећи ништа, надајући се вјечито. Али сад је дошао дан растапка са лажју; лажју, која је држала животе толико њих у цјелипн. Сад он треба да изиђе са истином на сриједу, и да та истина обори све. Тек му сад искрсну у пуној суштини оно »нијеси потребан!«... Питаше се: »Шта сам |а био њима? Члан савеза, малн прст у склопу цијеле шаке: сад им мали прст више није потребан, они га кидају и бацају зато, што може и са четири да се ради. Учињена је економија, сад ће ова четири бити дебља и снажнија; сад да, просто су ме бацили, да би се они угојили!... А имају ли права на то?.. Зар ја немам права на живот као и они?... А кад је свануло јутро, њему се чињаше да га тоили супчеви зраци пе грију, већ боду. Њему се чињаше да му се и Бог руга. Жена га гледа и нита; дјеца га гледају и питају; али он само ћути и гледа бесвијесно. Изашао је из куће и осјећаше како се нешто у срцу губи, губи и нестаје, па онда купи и усише прса; па му се онда чини, да од једном нешто иагло нродре и иабрекпе жиле, и тад похнта, те код сваког надлештва стапе, скида кану, таре косу, притиска очи, улази, моли, блиједи, црвепи, истрчава на поље, губи снагу, па клопе крај степеница на зид и гледа у небо, па му се чини да ништа ие постоји, да се оно нлаветппло развлачи и губи; да и зид, на који се иодупро, таласа,