SRĐ

- 1148 —

stavlaju uvek kakav tih i usamlen pesnički predeo, — cvećem pokrivenu morsku obalu, s mirnim morem -u pozađini, po kome, kao u bajkama, plove usamlena ostrva, noseći na sebi, kao katarke, usamlene retke kiparise; ili skrovitu dolinu zakloiionu bregom i sutonom od ludskih očiju, po kojoj se dvoje mladih obgrleni setaju. U negovim slikama uvek se, sasvim s kraja slike, tiho kreću po jedna ili dve flgure, kao da hoće još jace da istaknu samoću i melanholičnu tišinu predela. Cak i onda kad predeo i vreme dana i ličnosti nemaju ničeg setnog ni naročito nežnog u sebi, kad proletne sunce sija u podne, i obasjava svojim zrakom mlađe i srećne devojke koje veselo i živo koračaju po cveću — kao u „Proleću", — čak i onda je utisak koji nam slika daje miran i nežan, i bez malo setan u svojoj mirnoći i nežnosti. G. Murat izgleda da voli takve predmete; i od nas bi bez sumiie bilo neuputno tražiti od riega da radi drugo nešto što ne bi voleo ; ali nam je slobodno reći da mi riegove slike s toga maiie volimo. Ja se bojim da ta vcčita i takva nežnost riegovih slika ne pokazuje isto'toliko oskudicu u temperamentu koliko nežan temperamciit. Ima nežnih slika koje su još nežnije od g. Muratovih, ali ne izgleđaju tako nežno kao riegovc. Nežnost osećaria ne isklučuje jačinu osećaria; i, naročito, ne iskjučuje krepko iskazivarie misli. Kod g. Murata je sve nežno i meko; i osnovna zamisao slike, i osećarie koje ga je krenulo da sliku radi, i izabrane pojedinosti kojc sliku sastavlaju, i način na koji je sliku naslikao. G. Murat se u posledrie vreme privoleo divizionističkoj tehnici. Da li je pravo imao što je tako_uradio ili ne, to ostavlam na stranu; ali, čovek bi skoro rekao da se i na načinu kako se on služi tom tehnikom vidi pitomost riegova temperamenta. Dok na ,,Rimlanci" g. Medovića crtice krepko pokrivaju i modeliraju čvrste mišice mlađe djevojke; dok na g. Bukovčevom liku Dr. Ivc Malina crtice izgledaju da su prskale pod kičieom, fortissimo i prestissimo, dotle izgleda da je kičica g. Muratova ređala sitne crtice, mirno, polako, skoro ravnodušno, po aktovima pretankim i previtkim, na likovima zamišlenim i skoro setnim. Ja sam ovde na vrlo klizavom zemlištu pretpostavaka i nagađaria, ali mi se čini da je g. Murat, i u birariu motiva za svoje slike, i u svojoj tehnici, pretrpeo jak i još nesavladan, neprerađen uticaj tudega ukusa i tuđih navika. Našavši nešto što mu se dopalo, on je uzeo da po gotovom i tuđem idealu radi u istom pravcu svoje slike; i tako je donekle izgubio neposredan dodir s prirodom, i jedan deo samostalnosti i iskrenosti u iskazivariu svojih misli. To bi bio nov uzrok koji bi, pored tomperamenta, oduzimao jedan deo snage slikama g. Muratovim. Ako bi ovo posljednje što kažem bilo istina, bila bi šteta kad g. Murat ne bi zagleđao u sebe, i pokušao đa ispod skorašriili nanosa i slojeva izvuče svoje čisto lične, samonikle utiske i osjećaje, koji su i kod slabijih naravi uvek sveži, a koji bi kod ovako inteligentnog slikara kao što je g. Murat bili uvijek i zanimlivi: Iz ovih napomena bilo bi pogriješno zaklučiti da se meni slike g. Murata ne dopađaju; naprotiv, ja se na g. Muratu ovoliko zadržavam, i sve ovo govorim samo zato što ga inače smatram kao darovitog slikara, i što bili želio da nam on da svoju punu meru. Negove slike, i pored ovih mana, idu u bole stvari na ovoj Jugoslovenskoj Izložbi, i spađaju među najbole u srpskoni