SRĐ

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. — OCJENE I PRIKAZI.

Милан Беговић: Venus Victrix. 1 пише Божо Десница, Обровац. Кад Милану Беговићу, пјеснику ком се приписују многе лијепе особине, додије лирско стварање, он батали лиру и загази у друга поља. Та његова доколица роди критичким студијама, причама, либретима и драмолетима, а мајка критика прима све те плодове у своја широка њедра. Ја држим да писац, ако иоле позна границе свога дара и захтјеве драматске и приповједалачке умјетности и критичарског заната, не ће узимати озбиљно ту наметнуту „протејичност" и да ће врло лако схватити како н. п. „Venus Victrix" — тај плод његове доколице — може за неког да буде ремек, а за неког опет само слаб покушај. Прошло је већ неколико година, од како је свјетска критика почела да навјешта запад драматског пјесништва, као неког нижег и несавршеног књижевног облика; али ако дра-

1 Пригодом ове оцјене не можемо на ино а да не истакнемо нешто о пјеснику Беговићу. Он је одвојио својијем пјесничкијем радовима друге врсте, него што је Venus Victrix, како „Живот за Цара" и „Воссааого", овај под псеудонимом Xeres de la Maraja, те je стекао заслужено признање. Тако „Nuova Rassegna" у свесци за мај и јун о. г. о књизи }Кивот за Цара пише мећу осталијем: „Ево нешто што је много словенско . . . . што је одјек словенске душе, вјерне до самозатаје, подане и устрпљиве с осјећања дужности и с мистицизма .... Осамнаест сонета прекрасне израдбе .... Књига хумана, јака, красна". Књигу Boccadoro „Rassegna" још заносније хвали било због романске форме и мисли пјесама красно одјевенијех у словенској опреми, било у веселу и ведру проматрању живота, било особитом драгости осјећаја, тако да се сама списатељица овијех оцјена ријешила да истодобно преведе четири његова сонета. Уредништво.