Srpska književnost u XVIII veku

СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ У ХУПТ ВЕКУ 493

су остале просветне и националне идеје, и оно што је књижевно код њега. Доцније, када се духовни правац и књижевни укус у Срба знатно променио, у доба романтизма тако противположног његовим пдејама, он је увек чувао своју читалачку публику и остајао један од најпопуларнијих п најчитанијих писаца српских. У целој првој половини ХЈХ века он је издаван, и за то време било је два пуна издања његових целокупних дела, што ни један српски писац није доживео.

Чак и у пуно омладинско, чисто романтичарско доба, Уједињена Омладина Српска славпла га је као члана српске Свете Тројице, заједно са Св. Савом и Вуком Караџићем, пи развијала његове широке п увек сувремене националне идеје.

Али, ипак између онога што је Доситеј мислио и проповедао, и онога, што је сасвим овладало српским духовима око 1860 године, између његовога трезвенога и ведрога рационализма и вербалног романтизма такозване „Вукове Омладине“, постојала је потпуна духовна, супротност, и романтизам Омладине значи реакцију рационализму Доситијевом. У првој половини ХТХ века романтизам је значио религиозну и метафизичку реакцију рационалистичким и позитивним критичким идејама ХУШ века, стављајући место разума машту и осећања, место реФорама традиције, место култа будућности култ прошлости.

У другим, развијенијим књижевностима та се супротност јасно оцртава, код нас се то није тако очигледно али је ипак приметно. Најбоље се то види у Доситејевом случају и односу главних наших романтичара према њему. Он је нападао оне који се упочну удаљавати од здравога разума (који не-