Srpski književni glasnik

28 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

је уговорио да му дају зелен. Што се тиче воћа, њега је имао у толикој количини да је велики део продавао на пијаци. Дрва за огрев секао је у својим забранима, или је употребљавао старе, у пола иструлеле пањеве које је дизао са својих њива, и његови закупци превозили су му та дрва у варош, лепо исечена, слагали их, из услужности, на његов дрвљаник, и примали у награду његову захвалност. Једини познати трошкови његови били су: нафора, одело његовој жени и његовој кћери, п њихове столице у цркви; осветљење, плата Великој Нанони, калаисање судова; плаћање порезе, оправке његових грађевина, и трошкови око обрађивања имања. Имао је шест стотина. ланаца земље под гором, које је пре кратког времена. купио, и ту гору чувао му је пољак једнога суседа, коме је обећавао да ће му за то платити. Тек од како је то имање купио, јео је дивљач.

Понашање овога човека било је врло просто. Говорио је мало. Своје мисли казивао је обично кратким као поучним реченицама, које је изговарао благим гласом. Од времена Револуције — у то је време привукао на се пажњу — почео је досадно да муца, чим је имао да говори дуго или да се препире. Ово муцање, говор без везе, бујица речи под којом се губила његова мисао, привидна оекудица логичности у говору, што се све приписивало његовом недовољном образовању, било је напротив извештачено и биће довољно објашњено неколиким догађајима ове приче. У осталом, четири реченице, тачне као алгебарске формуле, служиле су му обично да обухвати и да реши све тешкоће у животу и у трговини: «Не знам, не могу, нећу, видећемо». Никад није говорио ни да ни не, нити је што писао. AKO MY је ко говорио, он је слушао хладно, држао се десном руком за браду, наслонивши. десни. лакат на горњу. површину леве руке, и o свему је стварао за себе мишљење од којега после није одустајао. Дуго је размишљао и о најмањим пазарима. Кад би, после каквог дугог и вешто вођеног разговора, његов противник. издао тајну својих намера, мислећи, ме-