Srpski književni glasnik

89 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. На то су приврженици Кришовљевих и Грасенових одговарали: «Пре свега, ова два брата нису се двапут видела за тридесет година. После, господин Гранде из Париза циља на високо за свога сина. Он је кмет једнога кварта, народни посланик, пуковник у народној гарди, судија трговачкога. суда; он се одриче Грандеових из Сомира, и има намере да се сроди е каквом војводском породицом по милости Наполеоновој».

Шта се све није говорило о једној наследници о којој се причало на двадесет миља унаоколо, чак и у путничким колима од Анжеа до Блоа закључно!

Почетком 1811, кришовљевци добише знатну превагу над грасеновцима. Фроафонско добро, познато са свога парка, свога дивнога замка, својих мајура, својих река, језера, шума, у вредности три милиона, изложио је продаји млади маркиз од Фроафона, приморан да претвори у новац своју имовину. Бележник Кришо, председник Кршио, опат Кришо, потпомогнути евојим присталицама, спречили су да се ово добро продаје на мале делове. Бележник закључи с младим човеком сјајну погодбу, убедивши га да би се морали водити безбројни спорови против купаца док би се новац од њих наплатио; боље би било продати све укупно г. Грандеу, човеку који има новаца п који је у стању да положи све у готову. На тај начин лепа мајркиска баштина фроафонска пређе у својину господина Грандеа. На велико чудо Сомира, господин Гранде je исплати, са пзвесним одбитком, после извршених формалпости. Ствар одјекну чак до Нанта и Орлеана. Г. Гранде оде да види свој замак, користећи се једним двоколицама која су се тамо враћала,

(Наставиће ce). Х. ДЕ БАЛЗАК.

((' француског превео JV Sl. Ђокић).