Srpski književni glasnik, 01. 04. 1901., S. 46

НА ВОДАМА ВАВИЛОНСКИМ.

Блудим гробљем праотаца мојих, Што су пали за слободу свету;. Месец сија и гробове злати,

А. ветрови тужбалице плету.

Гроб до гроба. Ал' ту нема храма. Равна делу што им крвца доче: Тамо стоје обнажене кости,

А онамо покрхане. плоче.

Ал“ гле опет један цветак мали, Где се смерно међ“ плочама крије: И на њему две три капи сјајне, Ја бих рек'о да су сузе чије.

Да л' ту беше вила са планина, Да. другове убојнике жали 7 Ил“ је плак'о унук оковани,

Што су залуд гинули и палиг

Ко би знао! Ал ја суза немам, Мене туга камени и кињи: (), мој роде, мој витешки роде, О мој роде, ти кукавче. сињи...

Милорад :Ј, МитРовиЋ,