Srpski književni glasnik

СЕКСТ ПРОПЕРЦИЈЕ,

РИМСКИ ПЕСНИК.

Кад човек погледа обиље и сјај у римекој поезији Августовог доба, он је готово склон да посумња у тачност оног познатог мишљења: да су карактерне црте латинског духа биле трезвеност и практичност, и да Римљани нису имали дара за песништво. У то време, које се доиста с правом назива у историји римеке књижевности «златни век», између осталих поетских врста, с особитом. срећом негована је љубавна лирика; еротици латински спадају свакако, бар према нашем данашњем укусу, међу најсеимпатичније античке књижевне појаве. А нарочито су се у тој врсти одликовала четворица поета: Гал, Тибул, Проперције и Овидије. Из тог сјајног песничког квартета ја хоћу овде да представим у главним потезима читаоцима једног виртуоза. Не сумњам пак да ће им то познанство бити пријатно, јер свак радо има песнике топле душе, великог дара и изврсне уметности, као створења на која се излила божја благодет.

Проперције је провео живот у служби божанстава Венере и Амора. Главније моменте из тог времена он је опевао и, како су нам TC песме готово једини извор O његовом животу, о њему се, изузевши му љубави, слабо што зна. Али ми овде немамо разлога да за то жалимо; на против, то је за наш чланак, рекао бих, једна срећна околност, јер KO зна колико бисмо иначе у њ морали унети на крају крајева ипак сухонарног елемента. Овако, кад кажемо Ja се Проперције родио у Умбрији, око средине првог века пре Христа, а у виђеној и имућној кући, да је оца изгубио пре, а матер наскоро после шеснаесте године, да је канда још рано дошао у Рим, и да се није никада примао никакве службе ни војне ни цивилне (како је тада обичај био), да је