Srpski književni glasnik

4: „ 31 ЕРЕ је si ' 25 i AML. „ + + #

Српски Књижевни ГлАСНИК,

Диже се и оштро звижлне козама што се веру кроз кршеве и пењу се по куковима да дохвате из процијепа избиле младице. Једна стоји на високој стијени, и гледа ме својим великим, бистрим очима. Па се окрене к мору, ЈАМЕ a 2 силази, брада joj дрхти, а витко се тијело сагиба, ко навикло од увијеке да се кроз кршеве вере.

Чобанче пође за козама, а ја се одмарам, и — но сматрам у около: све је суро сунцем обасјано, само дуOoge гудуре мрке су, а одговарају им загасите а што по пучини затона мирно леже; једнако сам жедан, А а гледам у сува корита иепрекрштаних поточића mo :. олдавна не окусише воде, и, реко би, зијевају и занију за њом. У то се јави евирала.. |

ИЛућ“ све даље, остављам море за собом, а еретају 75 ме букове шуме, чији се вишци лагано сагибљу, сура боја околиша губи се у живоме зеленилу, а вјетрић у сусрет ми долази, и собом носи задах свјежине, и — ла гани жамор.. 2 ŠI А

У путу сретам уморне војнике што се пењу к тврђа- НА + вама. Гаје су негла тичили се и кретарили орлови, дижу се сала у голу камену силне тврђаве, и стрше сунцу; а. тешки топови к'о немани зијевају, желни момачке пи

Кроз буковик, што ме оделе прати, дошао сам нај са послије у главни, кривошијски војнички табор. Одмарах с се пред крином у хладу, и дуго уживам у слаткоме. не

хају. Засве што војници поред мене пролазе и на махо 7 авук војничке трубље јавља се, ипак ови шумски предјеа. о на отворену и чистом вазлуху, није изгубио своје ке оско обличје. Поред крчме пролази сеоска чељад:. iN и и жене, намрштени, у бригама живота, цуре стилљи ве, ИСА и момци окретни, танковити, што се до неке добе лана за козама веру, а слла криомчаре, па им очи звијери ју. на све стране, прежућ на финанцијске етржжарец По. 2 ручку, иза одмора, затшао сам даље у шуму. Газим e Ж јетле сјенке, a OUB ми продиру лубље и дубље; ue ногу ми шушти суво лишће, а поврх мене алгано. мо затресене шнике, ..

. ДЕ

|)