Srpski književni glasnik

08 Веи кар. 5

ји 1 SO OS ас, 2 У.

8 ? 'Од доласка OparoB.bena осјећала се Смиља још неad | срећнијом. Ћаћа и маћија су је бар пеовали, тукли; Мило Уа. 5 је никад не додирну шаком, не опеова је с ријечи, али | 1 она се бојала онога његова погледа више него живе О ватре, што, чинило јој се, продире и у најмрачнији кут

њезине душе, што чита све њезине тајне, уздахе, етрепње; бојала се његова поепрдног подемјеха што му је развлачно уснице кадгод ју је погледао.

Чинило јој се да он није више њезин брат, тако се

ЊЕ промијенио тамо у туђем свијету, тамо преко мора. А И, прије је био као и сваки сеоски момак, брз на ријечи, к > тучњави и свему, обијестан и силан. А сада, ако ко што 2. говори, он само слуша, грпека брчиће, па или ништа не a иу одговори, или каже тек нешто што се очито види да то - : није мислио, или само слегне раменима. Одлази сваки дан : у село да пита има ли за њега какво писмо из Америке. да Увијек се враћа љутит кући, јер ппемо не долази. Онда | Пе узима лулу, на, поштапајући се о шљаку, тумарне у гору Дије п враћа се тек у касну ноћ. Никоме не казује што тамо e ради, једино што су га чобани виђали како проматра

камење, одлази на точила, изрована од бујице, п тамо пребира снесено камење. Кадикад се завргне машљуном, па иде по гори и копа на различитим мјестима, или вади чекић иза пашњаче, па разбија камење.

Таковим животом навукао је на се различите називе једног луђака или чудака, јер је, и онако, био неповјерљив, затворен и неприступачан према свакоме. Само један једини пут био се напио у селу и причао, у пићу, своје намјере: како се он договорио с једним богатим Американцем да му позајми потребан капитал да екеплоатише рудно богатство личких гора. И говорио им је како он зна мјеста где има злата, сребра и што још не, — писао је тамо ономе ђаволу у Америку, чека само одговор па да почне с радом. И онда неће људи требати да губе главе по туђим земљама, он ће им већ дати доста посла. Наравно, он неће требати ни да забоде машљуна, он ће