Srpski književni glasnik

24 СРпски Књижевни Гласник.

но кодико је најпотребније да би приповетка била истинита, т.ј. да не пада у алегорију, да не подсећа на дисертацију... Мени је главно да она изазива питања, да на друштво врши моралан утисак. А ако она (т.ј. приповетка) тај задатак постизива и сасвим без џоезије и“ творачког елемента, — мени је она н тада занимљива...“

Говорећи о истој теми, други творац руског умет; у A ничког реализма, Гогољ, исказује овакав поглед:

„У сваком поетичком производу треба да је јасно као дан, зашто је он предузет и написан; куд смера он, чему нагиње, шта ново хоће он собом да докаже,“

Истих се таких погледа на поетско стварање држи и Чехов. Њима се он стално руководи и тада, кад ствара своје новеле и драме, и тада кад директно говори о задатцима уметничке књижевности (на пр. у „Женском царетву“ и „Галебу“).

По тиме ја не бих хтео да кажем да је Чехов при изради својих дела губио из вида и пренебрегавао естетичку страну. Чехов је одушевљени поклоник лепоте, ма где да се она појави — и његови описи природе, старих. „племићеких гнезда“, прекрасних женских ликова, кретања. човекове душе; његове сигурне карактеристике личности, ситуација, тренутних расположења — одају у њему великог уметника. Он ретко ствара повеће пределске слике (пејзаже, ландшафте) као Пушкин, Тургењев, Гончаров или Толстој прве, естетичке епохе, но даје кратке, збијеле, вешто запажене необично јасне и схватљиве сличице, које вам као блесак муње, у тренуту ока, расветле ствар и сигурно вас пренашају тамо тде се збива радња Чеховљеве новеле.

У споменутој значајној Чеховљевој преповетци „Наступ“, — наилазимо на овакав опис првога снега:

ГА. Н. Пнпинљ. Бђлински, Его жизнљ и преписка. Спб. ' 876, т. П, стр. 812.

7 Соч. Н. В. Гогола. Изд. 12, т. Ш, 362. „Распдет Ревизора“,