Srpski književni glasnik

ПА АИНУ АРА

Обична п свакидања гунгула у кавани: људи који се мимоилазе и поздрављају, врата која се отварају и затварају с треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионпраца о народним питањима, претрпано њемачким ријечима, Около, на својим сталним мјестима, стари гости каване, наваљени, заклоњени новинама које су прошаране празним, конфискованим ступцима; кадгод се, с једне стране, зачује кратка, ватрена ђачка свађа и утиша се; звекне која сабља и зазвекћу мамузе; од времена на вријеме, чује се с касе женски смијех, безбојан и вјечно једнак. И та сва граја још је више повећала спарпну у кавани, пуној дима који је правио маглицу, дизао се према стропу и гушио у грудима.

да столовима за играње, видјели се погнути људи; играло се ве ватром и занимањем, с лупом падале карте по зеленој чоји, настајала тренутна тишина, са звеком падао који пут новац на земљу и од времена на вријеме дизала се свађа.

Једно ђачко друштво очито се досађивало. Карте се лијено мијешале, немарно узимале, бројиле без занимања, погледи падали на друге столове; видјело се да сви једва чекају да се сврши партија која се бесконачно отегла. И сви, у један мах, са уздахом олакшавања, бацише карте, боришући марамама знојна лица и посиједане око прозора.

Напољу, једно натуштено јунско поподне, са сунцем које се изгубило иза густих облака, али које је оставило