Srpski književni glasnik

4 Српски Књижевни Гласник.

јади, гледајући изазивачки жене које су пролазиле и правећи глупаве и дрске примједбе.

Кад је изишао на перон, вече је било угодно п свјеже, облаци се били слевим изгубили, небо било прошарано звијездама. Њега се угодно дојимала лупњава возова и машана што су јуриле поред њега, нервозно трчкарање чиновника ес фењерима, мађарски узвшши и псовке. Он се трудио да не мпели ништа. Тек само једном натисну му се мисао: „куд ја то, до ђавола, идем2“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.

Његов воз пројури и стаде одједном; из њега куљну мноштво свијета и, пролазећи поред њега, ишчезаваше кроз једна врата. Он се попе у кола и стајаше на прозору.

Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, е кошарама и великим завежљајима, гурајући се, спотичући се, сударајући се, журећи се да што прије ухвате мјесто; неколико војника, натоварени телећацима који су их тиштали, ес пушкама, са савијеним кабаницама преко груди, путујући на одређено мјесто; достојанствено се пењала у кола два жандарма, с бајонетима на пушкама, правећи некоме друштво. Помоли се гомила Личана, збркана, неспретна, шарена; једни још у гаћама и опанцима, с црвеним капицама на глави, вукући вреће својах ствари п дрвене мале сандуке; други, са великим шепшрима, искривљених крила, у прљавим, шпроким, искрпљеним панталонима, и тешким ципелама у којима нијесу знали да илу и које су лупале. Они су дизали галаму својим гласним разговором, вичући, дозивајући се, смијући се из свега гласа, понеки мало напишти и загрљени, хитајући да сједну, сметени далеким путем на који се спремају, уносећи међу свијет добродушну и просту забуну, сметајући пролаз, бојећи се да не остану иза воза. Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, псто тако згужвани, смијешани, смућени, се пстом грајом, довикивањем, једва дирући под теретом који су вукли, не могући да нађу свој воз, заппткивајући чиновнике, који су