Srpski književni glasnik

948 Орнски Књижевни Гласник,

агената Франеоа 1 у Леванту, добио као потврду привилегија које је Французима признао Селим 1“ Према томе, значај овог хатишерифа јесте у томе што у погледу привилегије Француза у Јегипту одржава везу између капитулација од 1586, на које се наслањају оне од 1569 године, с једне стране, и потврде повластица од 1517, уговора између Луја ХП и мамелучког султана од 1512 и фермана од 1507 године с друге стране.

Прва три податка, онај патенат о постављању Петра Помара за консула на упражњено место консулско у Алексанлрији, капитулације од 1536 године и хатишериФ од 1528 голине, јесу несумњив доказ против вашег мишљења о старини француског консулата у Александрији. Али последња два акта, како је напоменуто, јесу само потврде раније стечених права. Отуда је претеча хатишерифу од 1528 године хатишериф султана Селима 1 издан у Гази априла или маја 1517, по турском рачунању времена месеца ребул-акира 928 године (де Теста 1, 28; Норалунгиан 1, 26), а овој опет потврда је уговора између Луја ХП и мамелучког султана у Каиру од 1512 (в. о томе даље), и наређесља султана Кансу ел. Гаури од 26 августа 1507 (де Теста 1, 28) на основу кога је и постојао француски консуо, који је уједно био и каталански, и заштитник других хришћанских народа у Александрији. |

И тај француски консуо, заштитник и француских и других хришћанских трговинских интереса у Александрији постојао је, колико казују познати подаци, јошу првој десетини ХУМ! столећа. Поузданих података о томе има из 1510 и 1511 године, и отуда су узети они „фрагменти“ наведени у приказу ваше студије, за које не знате бсткуда су. Они су интересантни за ово питање, и на њима би вредно било задржати се подробније, у вези са мисијом посланака француског краља Луја ХП мамелучком султану 1519 године, по имену Те Коу, али да то оставим за другу прилику, па да се задржим само на вама нејасним п непознатим фрагментима о француском

За сећи ве

ал за јо "о локлаћ Сао