Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД, 949

консулу у Александрији, који су вам дали повода да приказ назовете „недокументираном“ и |„нестручном“ критиком, ги ЗЕН

Ти фрагменти јесу из докумената саопштених у књизи млетачког историчара и архивисте, абата Риналда Фулина под натписом „Рјагп е фФамзн уепедаш“, прво штампано у часопису „Атећуто Уепејо“ (ото ХХП, раке 1), а потом засебно одштампаној 1881 год. за географски конгрес, држан у Млецима те године. У тој интересантној књизи на последњем месту јесте Фулинова студија о Ђироламу Приулу и о његову дневнику (етр. 137—154), после чега су саошштени изводи из тог дневника, састављеног на основу писама млетачких трговаца у Леванту и из службених извештаја. Ти су изводи саопштени под натписом „1 Ротогћен пе!" Тпфа е 1 Уепемаш Его“, и у њима се на више места под 1510 и 151 г. говори о једном догађају који је натерао султана капрског да поступи сурово према хришћанским трговцима, и да их баци у тамницу заједпо с консулом француско-каталанским. ·

Како о том догађају не могу овде подробно писати због недовољног простора, напомињем вам да података о том консулу има у Фулиновој књизи на стр. 220, 222, 2923, 282, 236, 237. Он се тамо зове „сопзојо де сћабеТад, дпаје ебат ега сопзо!о Че Ктапсез1“. То је био Филип де Парет, о ком и Хајд у свом делу „Сезећећје Аев Пеуатјећапдејв на Мифејанег“ (5иш сате, 1879, П Ва, 484) вели да је био консуо каталански и француски. Он је био консуо француски са титулом „каталански и француски“ као што се и несумњиво француски консуо Жан Беноа 1528 називао „сопзо! Чез Сафћејаоз еБ де Етапсоув (Шаријер 1, 123, и др.). И да не бисте п даље мислили да је овај био „каталански консуо који је заступао и и француске ннтересе“, као што оно велите у писму штампаном у „Делу“, треба прво да прочитате ноту у [ књ, Шаријерова зборника, стр. 121 и 122, потом Шеферову ноту у делу Сен Приест-а на стр. 345, где се