Srpski književni glasnik

950 Српски Књижевни Гласник.

одмах у почетку каже о хатишерифу од 1528 године: „Овај акат потврђује чисто и бистро привилегије потврђене султаном Гансу Гури у корист Фрамцуза и Каталана настањених у Египту“. И најпосле да то надовежете на горе наведено писање де Тестино о вези хатишерифа од 1528 са капитулацијама од 15836 године, и онда ђе "вам бити јасно како се капитулације од 1569 наслањају на оне од 1536, ове на хатишериф од 1528, овај на ферман од 1517, ферман на уговор што га 1512 закључи посланик француског краља Луја ХП, Ке Коу, са последњим мамелучким султаном у Каиру, и на повластице вултана Гансу Гури од 1507, на основу којих је де Парет у Александрији представљао стварно француског консула с титулом „консуо Каталана и Француза“, која је престала по капитулацијама од 1586 године, али се по традицији употребљавала и касније,

Ето вам, Г. Војновићу, података о постојању француског консулата у Александрији пре 1548 године, што сте порицали да постоји, на основу Масонова дела. Али ако ви и даље останете при томе да се овде ради о каталанском а не о француском консулу, зато што се у · споменицима. француски копсуо по традицији зове каталонским, онда би добро било да приберете све примерке новембарско-декембарске свеске „Дела“ као и примерке засебно одштампане ваше студије, па да то уништите, да се бар не види како сте сами пружили архивских података против таквог свог тумачења. Таквих података има само три у инструкцијама што их је дубровачко Веће давало својим поклисарима слатим на Порту у доба дубровачко-францускога спора, у другој половини ХМ столећа, али ћу овде истаћи само један који је и сувише јасан после горе наведених података о француским консулима у Александрији. То је оно место где велите како су 1566 године, дакле у доба француско-дубровачкога

' „Се асје еопћттое ритетеп! еб зппр]етеп« Јев рлуПедев гепоцуе-

Јев раг БиПап Сапзоп Сопгу сп Е.уешг фез КЕгапса1з еђ Чев С ејапв бтађиз еп Екурфе“.