Srpski književni glasnik

6 ОРпски Књижевни ГЛАСНИК.

шала у моје послове, па нећеш ни ти.. Доста ти је да се молиш Богу и да метанишеш по педесет пута, кад је Сави одуз'о памет те је пружио руку и извадио те из глиба... Знаш шта је свијет говорио о теби...

Милка се стресе.

— Ја нисам никог... — поче. — Стид је мене више о том и говорити, — пресијече је Мара и упути се вратима. — Ти нијеси моја

прилика! Други пут ћу доћи да и остале собе уредим, па ти зато велим: не шали се и не излази ми више на очи! Ово је једна дична кућа и ја сам у њој рођена, а ти си уљез..

Па још једном шикну кроз нос и хитно изађе.

— Је ли ова жена паметна или махнитаг — запита Милка саму себе, гледајући за њом. — И је ли суђено мени да и њу дочекујем 7... Је ли...

У вече, пред Савом, није ништа о том говорила.

ТУ.

Једне вечери, пошто се вратио из чаршије, газди Јовану изненада се смучи. Испочетка се тужио само на главобољу и на протисли испод лијевог плећа. Кашње поче блиједити и тражити да се отворе прозори, да се пусти чиста ваздуха у собу, јер му је нешто сметало дисању и гушило га. Најпошље сасвим малакса, зајаука и клону на јастуке. Газдиница Стака и Никола, преплашени, као да изгубише главу. Нијесу знали ни шта да раде. Једно је трчало по мокре чаршаве желећи да га обмота њима, друго је носило сирћет и шкропило му чело. Тек кад видјеше да све то не помаже, да болесник све више малаксава и мучи се, Никола потрча по доктора, а ОСтака посла момче по Саву и Милку. Кроз два сата окупи се сва родбина. Ове собе и готово читава авлија препунише се. Тетка Анђелија и ујна Аника чим су погледале болесника, одмах су једногласно закључиле да болест није обична и да ту „нијесу чисти послови“. Обје су тврдиле и увјеравале свакога, како су то или