Srpski književni glasnik

OU DE 2 Ида

МАЈЧИНА СултАНИЈА. 7

мађије или, можебити, наступ на ђавољу вечеру. Зато су се најодлучније и опирале, да се употребљују докторски лијекови. Доктор, по њихову мишљењу, није се могао ни разумјевати у таке послове, и у овој џрилици, само би могле помоћи велике поповске молитве или записи каква ученога хоџе. Осим њих нашло се још неколико прија које су хтјеле савјетовати и препоручивати разне траве. Али њихови предлози остадоше несаслушани, јер је мало ко и пазио на њих. Изгледало је као да се у читавој кући није знало ни ко пије ни ко плаћа. Једни су сједили и издавали разне заповијести, које нико није испуњавао, други су трчали из собе у собу ни сами не знајући зашто, трећи су нешто тражили по авлији. Само што нико у кухињу привирити није смио, — и ако су се многи облизивали око ње, — јер стара Фимија није допуштала да се њојзи ико „у помоћи нађе“. Стењући и проклињући све чанколизе-утјешнике на свијету, непрестано им је пекла кахву и непрестано окађивала собе тамјаном. Неки, који су пристајали за њом, тврдили су како је, окађивајући, полугласно шаптала некакве до сад нечувене молитве, у којима се ништа толико спомињало није колико име газда Јованово.

Сјутрадан пронесе се кроз све махале вијест о болести газдиној. И много се поче причати о њој. Ато није ни ову прилику хтио упустити а да не протури глас како се газда Јован разболио због обећаног мираза, кога је Саво сада искао. Чак је и срачунао суму коју је Саво тражио, и, према томе, требао би газда половицу добара продати па да све исплати. Баба Станија, напротив, сажаљевала. је газду. Она је љутито вртила главом, и испијајући ракију, грдила овај погани свијет, који се бацао блатом „на један честит дом“, те човјеку загорчао живот. Чак је и сама кухала некакве траве и носила их, са жељом, да му помогне. Али чим је ступила у собу болесничку, одмах је и оставила лијекове, те плачевним гласом препоручила Стаки, нека држи свијећу у приправности, како не би издахнуо без свијеће.