Srpski književni glasnik

19 Српски Књижевни Гласник.

да ти угодим и гледам да ти се не замјерим.. Шта ћеш више 7... Кажи ми шта сам ти на жао учинила...

— Хладна си, — одговори он промукло, обарајући главу, -- Хладна!.. | — Каква сам така сам, — прошашта Милка благо.

— Зар би ти волио, кад бих ти вазда лагала и увијала се око тебе...

— Хоћу друкчије да ме волиш, — прогунђа он мрштећи се. — Овако не ваља!..

— Сад не могу друкчије, Богу вјеруј да не могу, — дочека она живље. — Можебит ће и то једном доћи... ја желим да дође... ама сад не ишти.. Сад ме пушћи с миром...

Саво завуче руку у њедра, извади кесу с новцима и баци јој је пред ноге.

— Воли ме сад, па све ишти од мене! — удвикну очајно. — Ето ти, бона, новаца, ево ти и живота ако треба, само се промијени и воли ме!.. Ја сам к'о сулуд, ја цркајем за тобом, па не могу да те гледам тако... Боли ме, бона, — узвикну јаче и удари се у преи, боли кад ми се не одзиваш. Ја нећу леда у љубави, хоћу ватре, да се гријем на њој к'о што се сирјаци грију на сунцу божијем..

— Причекај, можебит ће се и распалити, — одговори Милка, старајући се да га умири. — Ја бих и сама волила да се распали, да обоје изгоримо на тој ватри. Само немој искат' од мене ни за паре ни за што, да лажем и да се претварам више... То су муке.. То ја не могу...

Саво стисну зубе и лупну ногом о тле.

— А зар се Шваби нијеси претварала7 — омаче му се опет. — Зар си према њему била искрена 2

— Кад педцаш, нећу ти крити, па макар ме убио, — осијече Милка и поносито диже главу. — Кад паташ, ево ћу ти рећи, да ми је био драг, да сам га волила и — никад, га се не бих одрекла. Бог је хтио да буде друкчије и било је!.. И немој мислити да се кајем што сам га волила!.. Немам се рашта кајати, макар што евијет