Srpski književni glasnik

МАЈЧИНА СУлгАНИЈА. 13 свашта говори. Ако сам волила, нијесам згријешила ни пред Богом ни пред тобом. Дошла сам ти у кућу чиста и поштена, а то ти је доста... Иза вјенчања сам, ево, само твоја...

— Ништа мени није доста, ништа, — плану он, тапкајући на мјесту као да збија сламу. — Ти си згријешила, чим си се мени клела пред олтаром, а тада, можебит, мислила на њега... Згријешила си сад кад његово име преда мном спомињеш.

— Ти си први споменуо, — упаде Милка оштро. Ти си ми поч'о пребацивати... . — Ама ја нећу да га ти спомињеш, — дочека он.

Никад име његово да не изговориш преда мном. Ето... чим си почела о њему говорити, распалила си се и пламенови ти лижу уз образе, а кад се ја увијам око тебе, ледена си к'о змија... Ето ти твога поштења !

И оставивши је саму, одјури из собе.

(Наставиће се.)

Свет. 'ЋорРоОвИЋ.