Srpski književni glasnik

16 СРпски Књижевни ГлАспик. o кад у оно, што он мисли да је усов, баца једну свежу госпођицу, коју држи за јехтичаву... Лаку ноћ, господо.“

Пуни господин затим узе свећу п оде у своју собу. Ускоро и ми то исто урадиемо.

Собе у манастиру на св. Бернару, одређепе за путнике, јесу мале ћелице одељене једна од друге малом дрвеном преградом. Кад сам угаспо лампу, спазпх светлост која је падала на мој кревет а долазила пз суседне собе кроз пукотине на прегради. Редак је случај у таквим приликама да вас врло недопуштена а врло јака радозналост не натера да примакнете око пукотини која вам изгледа најшира. Наравно да сам и ја сам то учинио, и веома пазио да ме никакав шум не изда. И тада видех, на своје велико изненађење, а можда и са мало разочарења, нашег туристу, како седи на кревету са добро увијеном главом и грудима, и како се, са пером у руци, сав предао писању. Поред кревета пушио се чајник и уз њега стајаше стакленце са соком од трешања. С времена на време он би престао с писањем, да прочита и штогод поправи, и тада се огледаху на његову лицу све ниансе правог задовољства, почев од простог осмеха задовољства па до озбиљности пуне дивљења. За један тренутак он не могаде себи укратити задовољство да чује и осети пријатност својих периодичних реченица, и у оном одломку који је он сам себи прочитао, разабрао сам само да се говори о псима, о Љубичицама и о некој младој девојци Еми. Закључих да је наш туриста неки писац, можда чак путник из школе Александра Диме, који сад бележи утиске, сећања и доживљаје тога дана. На томе га и оставих, и заспах

Сутрадан за доручком дознадох да је туриста отпутовао пре једног часа; пуни господин пак спремио се за Мартињи, те се ја придружих, идући за Аосту, оним трома с којима сам се дан пре на онако весео начин познао. Ово троје, од којих је туриста у једноме на први поглед видео флегматичног Швајцарца, били су из Шамберија. Ишли су у Ивре да венчају младу девојку,