Srpski književni glasnik

о аи и и

1

Велики Св. БерРНАдр. 17 коју је отац, гостионичар у Шамберију, већ одавна заручио за сина једног Пијемонтесца, гостионичара у Ивреју. Уједно је овај мислио да купи вина и пиринча, па да се после свршеног посла врати у Савоју преко малог Светог Бернара. Идући тако, причаше ми он о свему томе, са оном веселом и срдачном простодушношћу која је урођена Савојцима; па како сам ја изгледао као човек кога то веома занима, он ме замоли да пдем- на свадбу, а и његова кћи, с љупком безазленошћу ме нагонаше да им учиним ту част да присуствујем свадби. Ја нисам хтео одлучно ни да одбијем ни да примим, јер ево шта се дешава у мени.

Још јуче ме је ова млада девојка живо заинтересовала; данас сам већ почео да се заљубљујем у њу: ствари су ишле брзо. Али сем тога што на путу срце, одважније и слободније, лакше успламти, у исто време оно тешко може да издржи извесне црте неке HeOбичне чари и грације која је за њега нова. Васпитана код калуђерипа „Светога Срца“, ова је девојка изишла из манастира тек пре неколико недеља, те је, као нека пекушеница, без искуства и тек дошла у свет, дивна изгледала п због своје наивности и због не знам какве наде и радости, које су код ње биле као цвет чије нежне и лепе боје ничим још не беху пспрљане. Јашући грациозно па својој мазги, која је, по нагону тих животиња, ишла крајем насипа, она је виспла над провалијом, а ипак се непрестано шалила са извесном сигурношћу која код ње није долазила од храбрости већ од безбрижног самопоуздања. Међутим, кад разговор пређе са пиринча и цене вина на ствари које су њу више занимале, и она се умеша у разговор, правећи свакојаке веселе досетке или слушајући озбиљно и интемпентно. У два три маха поведе се разговор о њеном веренику; она га је свега једанпут видела, она је говорила о њему без забуне и без страсти, а изгледало је да на удају гледа као на неку вечиту и пријатну свечаност. Мило дете! кад год бих је погледао, помислио бих на њену будућност, на • 2