Srpski književni glasnik

OKO OLI Ka ATMO OCA

90 Српски Књижевни Гласник.

сам био заузет једним послом који ми није допуштао да разгледам пределе и вароши, ради којих сам и ишао у Ивреју. Када сам рано ујутру прошао, једва сам се савладао да не останем бар неколико часова. Улице беху пусте, ваздух хладан, а Доара се једва мало беласкала од прве јутарње светлости ; па ипак ми овај крај изгледаше најлепши у целој Италији, а варош једина у којој бих могао провести свој век. Хтео сам да је пређем пешице. Пролазећи видех неколико хотела и пред еваким застајкивах. не знајући да ли је ту одсела моја лепа девојка, која можда спава а можда будна сања о јучерањем узбуђењу, и на оног младог човека који је био том узбуђењу ако не предмет а оно бар узрок. Како сам се ја задржавао у овом непрестаном застајкивању, кочијаш, коме сам рекао да ме чека на крају вароши, враћаше се да ме зове. Ја пођох за њим ; кола се кретоше, и кад калдрма последње улице преста одјекивати под точковима, ја осетих неисказану жалост. Ипак, после неколико недеља нестаде тог бола, п место живог осећања, дође нежна успомена. Ишао сам у Женеву, Флоренцију, Рим, Напуљ; и кад се требало враћати, ја изабрах да пређем Алпе преко Спмплона. Не само што ме моје опет слободно срце није пише вукло да идем преко Ивреје, него и што сам се бојао да не опазим како ми из памети полако нестаје тако нежне, чисте, тако пуне свежине успомене.

Дошавши јесенас у Женеву, одох, као и обично, у посету својој тетки Сари. Напред сам говорио о њој, кад сам причао о двобоју мог рођака. Моја тетка Сара станује у пољу; то је, одмах иза градске капије, мали један врт ограђен од суседних вртова. У врту је била љуљашка ; чесма у којој је воде нестајало само за време суше, служила је за заливање ; а у северном делу баште подигао је мој рођак Ернест лепо брдашце, на коме је направио и зеленом бојом обојио један кинески павиљон | са лепим изгледом на зграду општинске трошарине и градска утврђења.