Srpski književni glasnik

СИРИЈУ ан ве У а

БЕОГРАДСКА ДЕЦА. 83

кога је жена уверила „да је мртва сана“, а овамо пише. Господе Боже, да ли би међу нама било мало драматичке сцене, да ли би ми истргао ове досад невине листиће 2 Сумњам. И готово жалим што до тога неби дошло. И готово желим да схвати... А кад би збиља то било, кад би прочитао ове врсте, шта би насталог Ништа. Лани у ово доба године, било би нешто друго, преклани било би много, али сад, након три године брака без деце, након узајамне ситости, не би било ништа.

Дакле, једва већ да пређем на прави почетак'!... Гле! Чујем његове кораке који се овамо приближују. Хоће ли збиља овамо свратити2.. Кораци се одмичу. Сиромах. Нервозан је. Може бити да је у вечерашњим новинама наишао на каку непријатну вест, на пример нагађање о дипломатском размештају, у коме је он поново прескочен. Али ако није то, није му ни до мене, ни до вечере, ни до чега, због једног простог и позитивног узрока. Нема новаца. Сумњам да има и једну банку у шпагу. О томе сам уверена била чим сам кући дошла, чим смо се видели, иначе би он био разговоран и духовит и прилично нежан. Опростио би се самном, рекавши: „Мила моја, ја ћу мало изићи“, па би се вратио у зору, весео или кисео, према шанси која би га пратила у коцкању. Коцка је његов живи Бог, његов разлог опстанка, његова једина радост, његово све. Ах, што немам новаца, много много новаца, па да га изненадим, да му га бацим преда њ, да му викнем: иди уживај. Не знам шта ми је» Тај прохтев дође ми вечерас први пут, а иначе њега мрзим увек кад дознам да је од некуд дошао до пара а уживам кад видим како се мучи и петља због пролонгирања меница. А вечерас, да могу чак бих и исплатила његове менице, што није мала жеља, а што би било ужасно велика ствар. И сад се питам од куда ми тај прохтев» Да није нагли навратак некадашњих осећања према њемуг Не. Није. Чини ми се да бих тим лудим поступком у неколико осветила му се, унизила га... Дакле да свршим овај одељак, он ће сада нешто мр-

6%