Srpski književni glasnik

84 Српски Књижевни ГЛАСНИК. вољити, доста пити, прочитати још штогод из новина, затим ће у своју ложницу, где ће на кревету, може бити до зоре читати криминалне приче. То му је још једино уживање после коцке А ми имамо две ложнице, баш као какви великаши, само што немамо доста соба за све потребе.

Буди Бог с нама, што ја ово теби причам, драга Лелице, која све то знаш као и ја, само што све не верујеш2! Баш је глупо испало, а сад ћу се, ево, сконцентрисати и причати моје данашње доживљаје, дакле оно што не знаш.

Него пре тога, напоменућу још нешто што ће ти такође бити обично и банално. Синоћ кад смо после вечере ја и он коначно решили да ја сама идем на свадбу Емилијину, била сам не само потпуно индискретна него баш и противно томе, онако од прилике као кад по дужности морам да идем на какав парастос или пратњу, или да учиним или да вратим походу. Ђаво би га знао! Последњих месеца још сам некако најрадије ишла на пратње, али и то ми се одбило од срца. Та има ли што досадније и бедније од наших журова, прстенова, свадби и осталих скупова како год их звали» То јест досадније и баналније мени, а све остале имају потпуно право да уживају где уживање налазе. Ја им не завидим него их просто презирем... Дакле предстоји ми да издржим једну београдску свадбу, а хвала Богу, издржала сам их доста. Већ су ми пред очима типови упарађени, окићени рузмарином, у лицу преподобни; већ знам у напред да ћу се готово са свима морати здравити, љубити, упознавати, говорити о млади и младожењи, о другим брачним комбинацијама; знам како ће ми бити досадна бескрајна церемонија у цркви, како ће ми пријати они поповски гаврански гласови, оно њихово измотавање, што они зову чини ми се „чинодјејствије“, оно скакутање по цркви младога ситнога ђакона, који је у златотканој одећи као детлић, и тако даље. Једино вожња на отвореним колима,