Srpski književni glasnik

БЕОГРАДСКА ДЕЦА. 85

ако буде благо време, што ми може пријати. Али од куд благо време у октобру

А, да! после вожње сетих се и браца-Мите и питах се да лићеи он бити на свадби Емилијиној> Као рођак требало би. А пошто није ожењен, те не може послати жену, присуствоваће лично. Могућно је да ће се придружити мени у кола, да ми чини друштво, а да не троши за друга, што су две користи двома... Збиља, шта је с тим младим човеком од толико времена, као да је у море утонуо. Чула сам да је пре десет дана прокоцкао велику суму, али обично после таких катастрофа он би тражио утехе у фамилији, то јест у остатку фамилије, то јест код нас, свраћајући на кафу или вечеру. Да није што другог Да се није заљубио» Ох, ох,то би било фамозно. Мита и љубав! Знам да није никада марио за брата, као ни он за њега, али ми се чинило да нешто мари за мене. Једном чак... — али то спада сасвим на други лист. Тек наш Митица одбио се сасвим и од нас.

Ето, драга Лелице, ја одох на други почетак почетка, а никако на ствар. Ево подвикујем сама себи три пута: на ствар! на ствар! на ствар! И прелазим на опис својих доживљаја и утисака данашњега дана.

Какав дан! Заиста каквих је мало између њих 5000 што сачињавају мој живот! (Израчунала сам да их је протекло толико од кад сам се као шипарица први пут заљубила, а време пре тога сматрам као разливени бледуњави предговор каквом нашем научном делу). Данашњи делак живота по својој интензивности вреди ми за неколико добрих пређашњих.

Очекивала сам грозну досаду, као што ти рекох и пошла сам тој досади у сусрет са мирном одлучношћу, која највише подгриза живце. Међутим, о: Боже милолостиви, десило се једно чудо, право чудо, од поласка из куће до повратка у кућу уживала сам кроза свих пет чула, уживала сам, без мало сваком жилицом која је на то намењена, или нам се чнни да је на то одређена. То ми изненађење приреди судбина, или ако хоћеш, моји