Srpski književni glasnik

96 Српски Књижевни ГЛАСНИК. врченим репом, умиљавао би се око мојих ногу предући. Ја бих шчепао једну свеску с њене преграде, какву а стародревну готицом писану књигу или каквог благородног песника Препорођаја, накит, благо о коме сам сањао читаве ноћи, односио бих је и завлачио на само дно ормана за издвојена дела, који је постајао пун да прсне. Страшно је рећи: ја сам крао мираз Јованкин. И после извршеног злочина, ја бих опет засео да снажно записујем у каталог док Јованка не би дошла да ме припита за какву ситницу о оделу или спреми. Ја нисам никад добро разумевао о чему је реч, пошто не познајем садашњи речник шивења и рубља. Ах! кад би неким чудом каква вереница из ЖМ века дошла да ми го. вори о оделу, у добри час! ја бих разумео њен језик. Али Јованка није из мога доба, и ја је упућујем на госпођу од Габриа која јој, у овај мах, служи место мајке.

Ноћ пада, ноћ је пала! Налакћени на прозор, ми гледамо огромни мрачни простор, прошаран светлосним језичцима. Јованка, наслоњена на пречагу, држи се руком за чело и изгледа ожалошћена. Ја је посматрам и кажем у себи: „Све промене, чак и најжељеније, имају своју меланхолију, јер оно што остављамо, то је један део нас самих; треба умрети за један живот да би се ушло у други“.

Као одговарајућу на моју мисао, девојка ми каже:

— Туторе, ја сам здраво срећна, а ипак ми се плаче.

ПОСЛЕДЊА СТРАНА.

21 августа 1869.

Страна осамдесет седма... Још дваестак реди, па ће моја књига о инсектима и цвећу бити свршена. Страна осамдесет седма и последња... „Као шшо се видело, малочас походе инсеката имају велику важносш за биљке; они, доиста, узимају на се да преносе на шучник цвешни прах са прашника. Изгледа да је цвеш приправљен и украшен у изгледу на ову свадбену походу. Ја мислим