Srpski književni glasnik

Злочин "СилвестРА БОнНАРА, 97

да сам доказао да медница цвеша лучи једну слашку шечностш која привлачи инсект и приморава га да врши несвесно непосредно или укршшено оплођавање. Овај последњи начин је чешћи. Ја сам показао да је цвеће обојено и намирисано шако како би привукло инсекше и удешено изнушра на шај начин да пружа походиоцима такав пролаз да они продирући у круницу спуштају на усша плоднице цвешни прах који носе на себи. Штренгл, мој пошшовани учишељ, говорио је иоводом маља шшио облажу круницу шумског геранпума: „Мудри творац природе није хшео да сшвори ни једну једиту длачицу излишну“. И ја кажем: Ако је пољски крин, о коме говори Јеванђеље, богатије одевен но краљ Соломон, његов пурпурни плашт свадбени је плашт и шај богати накиш потреба. је његовог вечишог живоша.'

Брол, 21 августа 1969.“

Брол! Моја је кућа последња на коју се налази у сеоској улици идући у шуму. То је кућа са забатом чији се кров од шкриљца прелива на сунцу као голубији врат. Ветреушка што се уздиже на том крову прибавља ми више уважења у околини но сви моји историјски и филолошки радови. Нема ни једног дериштета да не зна ветреушку Г. Бонара. Она је зарђала и оштро шкрипи на ветру. По каткад отказује сваку службу, као Тереза која, гунђајући, пушта једну младу сељанку да јој помаже. Кућа није велика, али ја живим у њој угодно. Моја соба има два прозора и прима прво сунце. Озго

1 Г. Силвестар Бонар није знао да су врло славни прпродњаци чинили у исто време кад и он испитивања о односима инсеката и биљака. Он није знао за радове Г. Дарвина, радове доктора Хермана Милера као ни за посматрања сера Џона Лајбона. Ваља приметити да се закључци Г. Силвестра Бонара приближују осетно закључцима ова три научника. Мање је корисно, али можда доста занимљиво, да се примети да је сер Џон Лајбок, као и Г. Бонар, археолог који се пред крај живота одао природним наукама. (Примедба издавамева).

–