Srpski književni glasnik

НА ЛЕО НИ НИСУ.

Одахнимо, Музо, сред овога кута У тиху насељу гдје славуји поји! Пошље оштрих бодља и суморна пута Нећемо ли овдје наћи ружу коју!

О колико среће у ове тренутке

Кад не чујеш лажни смијех карневала,

И не гледаш празне ни лутке ни лутке Мумије без крви и без идеала!

О, колико среће и кад ране боле Гледати у свему лик истине голе И плакати дуго док славуји поју!

Не идимо, Музо, из овога кута, Пошље оштрих бодља и суморна пута, Уберимо овдје барем ружу коју!

АЛЕКСА ШАНТИЋ.