Srpski književni glasnik

БРАЗИ ЊЕ СЕ ТРИИ И:

Мјесечина. Сјенке. На жалу, гдје стојим, Мрки чемпрес шуми врховима својим.

Овдје на стијени, близу мирне секе, Осјећа се мирис кадуље и смреке.

Пружило се море, кб свилепо платно. И у ноћи трепти провидно и златно.

Једна лађа споро површину реже, Стари рибар тегли за крајеве мреже;

И на меком сјају, као срма чиста, У широкој пређи лов обилни блиста.

Негдје у дну шкоља плам црвени бије; За врх мјесец тоне, дан далеко није.

АлЕКСА ШАНТИЋ,