Srpski književni glasnik

О инсценисању ШЕКСПИРОВИХ КОМАДА. 105

ришта, на кривом путу, и својим декоративним карактером, и претераном тачношћу, и сјајем костима и реквизита, и уплетањем музике и балета, прибегла другим вештинама, те забацила готово на последње место оно, што је у позоришту главно, реч, коју је у глумчева уста метнуо песник.

Г. Савић, који, признаје, није раније овако мислио, запечатио је овом позамашном, мало несистематичном, књигом свој редитељски рад у минхенском дворском позоришту, претресајући то питање, које је у Немачкој скоро стално актуалније него у самој Енглеској. О њему се не само пише и то много,!' него оно има и своју историју, поводом покушаја на разним странама у разним правцима, од како се, пре неких сто тридесет година, почео Шекспир преводити и за представљање удешавати.

Цела та борба води се, истина, ван наших граница, али дело нашег чувеног земљака може послужити као разлог, да се о инсценисању Шекспирових комада поведе говор и у нас, где сео тим архи-познатим стварима слабије води брига.

> >

Представљање Шекспирових комада на данашњој позорници наилази на тешкоће с тога, што у њима има, као што је и сувише познато, много промена, те су зато потребне и многе паузе у представи, док се не уклоне дотадашње декорације и не наместе нове. Отуд је изишло нешто као оно: или ће брег Мухамеду, или Мухамед брегу, то јест, или ће се Шекспир прилагодити данашњој европској позорници, или ће се наша позорница прилагодити њему, односно позорници његовог доба, на којој је могућно извести те силне промене без пауза.

! Сами Годишњаци Немачког Шекспировог друштва од 1865

године чине читаву библиотеку. Може се мислити о каквим податцима који се односе на Шекспира, нема све ту помена. Одатле се најлакше упућује на осталу литературу и на другим језицима, наро-

чито на енглеском.