Srpski književni glasnik

106 Српски Књижевни Гласник.

Једним, првим делом, оним који је, као развучен квадрат, улазио у публику, која га је, на тај начин, опкољавала са три стране, не рачунајући ону празну, незаузету, од горе, та је позорница личила на садашње даске на бурадима путничких глумачких дружина по крчмама или по двориштима крчмарским и богатијих љубитеља вештина. То је у ствари она и била тада на прелому између средње-вековног позоришта и новијег. Што те наше дружине немају, то је стражња позорница, која се настављала на предњу, од које је дели само једна завеса.

На предњој позорници одигравале су се све неутралне сцене, оне на пољу, на улици, на пијаци, и тако даље. Чим је, на против, устребало дати призору ограниченији, затворенији простор, отварала се она завесау среди, и позорница иза ње, стражња, значила је тада или крчму, или собу, или гробницу, или тамницу, и тако даље. Поврх те стражње позорнице био је као неки први кат. Ту је, на пример, стајала Јулија као на балкону, одатле је као са стене скакао Глостер у море, појављивао се Брабанцио у почетку Ошела, и тако даље. Иначе је то могло бити кула, какав зид, прозор и друго што слично.

На овако конструисаној позорници без декорација могло се, у један мах, играти на три места, што је, признаћете, више него пристојан континуитет радње. Наводи се често, да су сва места на којима се дешавају они неутрални призори на предњој позорници, означавана таблом. Било тако или не било, тек су гледаоци могли то погодити, ако су баш хтели, и из говора личности, без икаквог означења, као што је у многим сценама; а где се и помињало, мењало се као нешто неважно у даљем току. У осталом, крајеви чинова и појава знали су се већ по том, што личност оде (ехн) ако је једна, или оду све, ако их је више (ехешп. Нови почињу просто новим уласком (етшег). Обележавање места из друге је руке, као и подела на чинове. У првим кварт издањима, по глумачким улогама са евентуалним њиховим дометцима и скраћењима, или по хватању у перо на пред-