Srpski književni glasnik

ам РРА ЛА И

110 Српски Књижевни ГлаСИИК. лар. Тај млади столар помаже своме пријатељу да начини на своме имању позорницу као стару енглеску, те да се на њој одигра Како г0д хоћете.

Читаоци који су гледали у нас ту комедију, можда ће се сећати неких детаља, и онда ће им бити очигледније како се Тикова позорница показала на делу. Комад почиње херцегом, коме је до музике, јер је заљубљен. Сасвим је вероватно, да су херцег, његови дворани и свирачи или у обично! каквој дворској соби, или на ком другом месту у двору, или најзад пред двором. У тексту истина стоји: апартман у херцеговој палати, али то је, најпре, као упут за редитеља, прилично неодређено, а друго сва та означења о месту у Шекспировим комадима ставили су доцнији издавачи, дакле су из друге руке.

Видите дакле, да се Тик не греши готово ни у колико, што херцега и пратњу изводи на неутралну предњу позорницу, тако да слушаоци, разумевши из говора личности у чем је ствар, могу замислити као декорацију шта им се допада. Најзад, није главно где ти људе говоре, него шта говоре. То је она идеја која иде као корелатив ове позоришне реформе и коју Г. Савић потпуно с правом истиче.

Кад херцег оде, повуче се завеса са стражње позорнице и оданде изиђе Виола са бродарским капетаном. Комичне сцене Товијине, Маријине и Андријине дешавају се опет на предњој позорници, пошто се затвори завеса на стражњој. У току представе улазе у рачун обе позорнице: кад Виола силази низ степенице са стражње на предњу позорницу. То исто имамо, кад Товија, Андрија и Фабијан прислушкују у Оливијиној башти како Милволијо, у другом чину, чита оно писмо које му је подметнула Марија. Позадина стражње позорнице у тој сцени била је зглена, јер се једино тим проспектом могло у случају потребе послужити. И представа оваквим комбиновањем иде даље до краја. Још нешто. Како нема никаквих промена, нема ни пауза: читав се комад одигра од једном, тако да кажем.