Srpski književni glasnik

“4 3 У “ Ила ВИНА о 3 , Х | а кун с З

112 Српски КЊиИжЕВНИ ГЛАСНИК.

дашњој позорници чувени машинист Лаутеншлегер, под интендантом Перфалом, а под редитељем Г. Савићем.

Та минхенска Шекспирова позорница није тачно она из Шекспировог доба, пре је компромис између те и данашње, али је непосредно продужење Тикове, нарочито Имерманове, са полукружно извијеним просценијумом у оркестар. Искључити сасвим декоративни део из представе, значило би извести врло нагао прелаз, управо корак дубоко уназад, и тиме дати целој реформи учен археолошки карактер, од кога прекора наравно ни овако није потпуно слободна. И Лаутеншлегерова или Перфалова или Савићева позорница има два дела; стражњи је од предњег одељен завесом, која игра главну улогу. Предњи као и раније служи као неутралан или општи терен, који, кад се она завеса размакне, добија карактер према проспекту стражњег дела. У овом новом компромисном покушају, који је између старог и новог система са деловима из оба, још се декорација не ограничава само на проспект, него се и на фасаду стражње позорнице, спушта лук, шумски на пример, ако је о шуми реч. Иначе би, разуме се, тај кепомични фронт, као у БЕдипу, што сам поменуо, стрчао у том зеленилу.

(Наставиће се).

ДРАГОМИР М. ЈАНКОВИЋ.