Srpski književni glasnik

СТ. М. ЉУБИША. (Крај.) Ш

То је једно што одликује Љубишу од осталих приповедача српских. Поред тога има још нешто друго. Сви приповедачи наши који су описивали живот народни задржавали су се обично више на спољној страни његовој. и описивали како живе људи у овоме или ономе крају, а када су описивали поједине типове, они су се заустављали на ономе што је њихово лично, индивидуално. И ако су њихове личности све, мање више, носиле једно опште народно обележје, то је отуда што општи народни карактер, као оно што им је свима заједничко, неминовно избија у ономе што чини каракгер појединца. Они су исносили појединце, и, износећи ове, износили, посредно, и оно што је опште, што је свему племену заједничко. Код Љубише је то друкчије. Он је као прави епски приповедач, износио општу душу народну, не како се ова јавља у души појединаца, индивидуално, него како се она јавља у свему племену, колектнвно; његова психологија није психологија индивидуална, него психологија племена, расе, психологија народа.

Шта је то управо дух расе или дух народа2г Обично се узима да су то оне душевне особине које припадају појединим народима и којима се они разликују једни од других. Ако би он једино у томе био, он би био нешто само замишљено, вештачки изведено, нешто што у истини не постоји, празна и гола психолошка апстракција. Јер,

8