Srpski književni glasnik

~

пио у Е-а 32 4

МАЋЕДОНСКО ПИТАЊЕ. (7)

Као што се види, српско гледиште о реформама, формуловано још у септембру 1902 године, дакле много пре познатога устанка у Маћедонији, а у детаљима обележено у почетку децембра исте године, слаже се у основи с идејама које је о реформама у Турској изнео Г. Стег, француски консул у Солуну у своме извештају од 15 децембра те године. У основи им је иста идеја таш(елг Је зјајци5 дио рошаце ег [ептопа! атеПоге раг Чез гејоптез — али се разликују у детаљима. Стег је обраћао главну пажњу на потребу да се стане на пут чиновничкој корупцији, па је с тога предлагао, на првом месту, мере, којима би се обезбедило правилније финансирање с вилајетским приходима и омогућила редовно плаћање чиновника и жандармерије. Правилном пак применом закона, Г. Стег је мислио да се може обезбедити, ако би се валије, којима би се, као помоћници за вршење контроле над администрацијом и правосуђем, придавали инспектори од ауторитета и с потребном независношћу, постављали на одређено време. Ова се два гледишта не само нису у основи битно разликовала, него су обухватала детаље, који би, комбиновани у једну целину, могли у пуној мери задовољити оправдане потребе маћедонскога становништва, без обзира на разлике у вери иу народним и политичким аспирацијама. И као што је Г. Зиновјев, пред полазак у Крим, изјавио био српском посланику у Цариграду да се слаже с његовим гледиштем