Srpski književni glasnik

122 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

на питање о реформама, тако је и гроф Ламсдорф изјавио био Г. Бутирону, француском отправнику послова у Петрограду, пре свога пута у Београд, Софију и Беч, да се потпуно слаже с пројектом францускога солунскога консула и с мишљењем француске владе о потреби да се, после измене мисли о положају на Балкану, потражи начин, како ће се стати на пут, злом стању хришћанских поданика Султанових. Последица је свега овога путовање грофа Ламсдорфа у Београд, Софију и састанак у Бечу с грофом Голуховским, а резултат прва, фебруарска слога руско-аустријска, којој је мирцштетски програм само проширена допуна и природно продужење.

Довде побројана факта показују до очевидности јасно, да су се Срби, супротно тврђењима бугарским, ангажовали били за извођење широких и ефикасних рефорама и да је њихова акција у овом правцу имала у неколико и успеха, још пре него што је у Маћедонији букнуо 1903 године револуционарни покрет, фаворизиран из Софије. Овај факат не значи и то, да је гледиште Срба на решење Маћедонскога Питања било увек исто и непроменљиво. На против, оно се мењало, као, уосталом, и бугарско, с овом само разликом: Срби су своје гледиште и, сагласно њему, и држање према Маћедонском Питању мењали увек на боље, руковођени у томе сталном тежњом да се омогући споразум с Бугарима; док су се ови у свима менама свога држања показивали стално искључиви и једнострани. Било је и у Срба — а и данас их још има — људи који су, заведени историјском атавизмом, тежили да истисну сасвим Бугаре из Маћедоније, али су увиђавнији полемичари, који имају и гласа и утицаја у Србији, те тежње одавно напустили, па су прихватили идеју о споразуму с Бугарима. Најпре се, 1897 године, радило о томе, да се тај споразум постигне на основи деобе сфера кулшурнога ушицаја у Маћедонији. Та је основа убрзо напуштена, јер се показала као врло лабава. Кад је реч о овоме вреди нарочито истаћи мотиве, због којих су Срби напустили идеју