Srpski književni glasnik

124 Српски КЊИжЕВНИ ГЛАСНИК.

Мирцштетски програм, коме је претходила поменута акција српске вдаде, добио је израза у октобарској руско-аустријској ноти, којом је реформна акција, после неуспелога устанка у Маћедонији, ушла у своју данашњу фазу. И пре, а нарочито после објаве октобарске ноте, избијали су и на Балканском Полуострву и ван њега догађаји, који су имали утицаја на развој ове реформне акције. Најважнији је међу њима руско-јапански рат, због којега је улога Русије у реформној акцији, према оној коју игра Аустро-Угарска, готово ништавна, а то је, с друге стране, изазвало масу појава, које су одавале, да учешће Великих Сила у овом питању о реформама није последица ни једнаких погледа на начин њиховога изненађења, ни једнако незаинтересованих тежња да се помогне потиштенима. То је опет храбрило Велику Порту да примену пројектованих рефорама отежава на све могућне начине и да на тај начин све више замршава и иначе врло мучну ситуацију.

Како се у Србији гледало и на ову ситуацију и на дужности пред које је она стављала и Србију и Бугарску и Црну Гору, то је јасно обележено у једном циркулару српске владе од 15 новембра 1903, који је публикован у једној брошири.

„Најближа будућност -— вели се у овом циркулару — покривена је неизвесношћу, која је, због данашњих прилика на Балканском Полуострву и изукрштаних интереса Великих Сила, везаних за судбину Турске, језива за све балканске Словене, како за оне који се, живећи у ропству, одушевљавају ослобођењем, као својим најдражим идеалом, тако и за оне који, уживајући плодове слободе, имају дужност помоћи својим поштеним сународницима. Слободне балканске државе не би смеле, ни у свом властитом интересу, трпети без протеста невоље којима су изложени њихови сународници у Турској. А те су невоље и велике разнолике, јер су последице стања које је данас постало до неиздржљивости несносно. Постепено истребљивање славенскога елемента, чему води