Srpski književni glasnik

МАЋЂЕДОНСКО ПИТАЊЕ. ЈЕНИ

његов данашњи положај у Маћедонији, где се отпочела у велико примењивати политика, која је готово већ истисла Србе из Старе Србије, може бити од користи само завојевачким тежњама оних који у нашој политичкој пропасти гледају погодбу за своју политичку превласт и културну надмоћност.

„Налазећи се пред истим опасностима, и Србија са Црном Гором и Бугарска дужне би биле да се почну ослобођавати историјскога атавизма, који међу њима изазива и подржава вечито супарништво, и мислити о томе, како да у међусобном споразуму потраже начин, којим ће, без повреде посебних, најбоље моћи очувати своје заједничке интересе на Балканском Полуострву. Супарништво им паралише снагу, која би сва скупа једва била довољна да послужи као брана против туђинских прохтева и као гаранција за побољшање збиља жалосне судбине њихових сународника у Турској. И стање у коме се данас налазе наши сународници у Старој Србији и Маћедонији, и прилике које могу бити од утицаја на њихову даљу судбину, и посебни интереси слободних држава балканских — све то упућује на политику која би, заснована на споразуму, а ослоњена на Русију и на Силе чији се интереси не сукобљавају с интересима словенским на Балканском Полуострву, тежила да слободне балканске државе словенске увек буду готове заложити се заједничком акцијом за праведну ствар својих сународника у Турској. Ако се само призна, да је потреба заједнице и споразума слободних словенских држава балканских неопходна погодба и најпоузданије јемство колико за стварну поправку стања у Маћедонији и Старој Србији, толико и за обезбеђење словенских интереса на Балканском Полуострву, изгледа да не би било тешко споразумети се о основима за овакву акцију. Пред изгледима на крупне опасности које су врло могућне, балканске словенске државе треба само да се одрекну тежња за територијалним проширивањем у области која је међу њима спорна, у толико пре што њихово супарништво помаже