Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

НЕМАЧКА ЗБИРКА БАЛКАНСКИХ ПРИПОВЕДАКА. (Крај).

После грчког и румунског одсека у овој књизи, долазе прилози јужно-словенских приповедача. Са српског превео је Г. Карл Дитерих Ни око шта од Мало. вана Глишића, Г. О. Франц у Београду Свету освету од Сима Матавуља и за. рћ. Г. А. Дорић у Лајпцигу Све ће то народ позлашиши од Лазе К. Лазаревића. При самом избору јужно-словенских приповедака издавачу је ишао на руку и /. Машеја Мурко, познати славист и професор университета у Грацу. Ипак, осим Лазаревићеве новеле, која је за Г. Дитериха пишчев најбољи рад, избор српских прилога не може сасвим да задовољи. Ако се и не узме у обзир да једна збирка балканских приповедака из народног живота не би смела бити без Јанка Веселиновића, мора се нагласити да, с једне стране, хумореска Милована Глишића, у својој врсти добра, није ни кадра ни позвана да немачком читаоцу да тачна појма о народном бићу Срба и о суштини Глишићеве уметности и да, с друге стране, Свеша освеша спада у Матавуљеве слабије ствари. У првој приповетци Глишић безазлено карикира ситничарску кавгу сеоског попа и учитеља око једног букавца, задахнувши своје причање оним доброћудним осмехом, који му је до гроба остао својствен. Међутим, ко познаје Глишићево дело и његову улогу у стварању савремене српске белетристике, тешко ће моћи да савлада утисак да једна мало значајна прича допад-