Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 137 букварима и читанкама“ преведена је овако: „Гећгег Општа 156 саг пећ, ме тап заоф, хоп јепет аНеп Тгриз, мје ег чећ !п езеђисћегл ипа Сћгезчфота еп Нпдеј (страна 35, 97); реченице: „Чисто ти, што се тиче на прилику, преседне и ручак и све! (Поп Вујица је често додавао уз реч ово: „што се тиче на прилиху“ или само „на прилику“(“ у Г. Дитериха гласе: „Ми Уепацћђ, јећ би фу пп Фе Зирре сејаПеп“, Шо Р'еапег Опшга он зејпег Беде Миш (страна 36, 98); затим „окретан је, жив“ преведено је са семапа! ипа Пе:з5јо (страна 39, 99), „после кад су га навикли“ са зрајег, уепп је зеше Јлеђћађеге1 Кеппеп сејегл! ћађеп (страна 38, 99), „све кркља као кад пекмез кључа у казану“ са тдег Машг ћеттзсћје еп Шгећ фђагег Аштићг (страна 38, 99), „Јеротије“ са Негодез, „погибе, јадан не био!“ са пити 5 тећ! шђеј (страна 41, 102), „дотерати“ са аиззјорјеп (страна 46, 106) и „има ту неки ђаво“ са Џег тиз5 еп Теше! зеше Напа шп о5рлеје ћађеп (страна 49, 108). За Глишићевог ревизора, који, испитивајући децу, „завири у исти мах у кујну“, преводилац вели: ег отпо пл детзеђеп Аипсепђиск 11 Фе Кисће (страна 50, 109) и варијацију исте фразе одмах затим преводи: ојејећ мтедег 14 ег п Фе Кисће. „Поштовати“ у њега значи апђејеп (14.), „читавих петнаест дана“ — уоПе Шигећп 5Шшпдеп (страна 52, 110, „попови пријатељи жале попа“ — Фе РЕтеџипде дез Ртатгег5 пећтеп Фезеп т Зећиг (614), „тако се замутила жестока парница“ — дег Ргохезз уаг 50 Котрилег (%14.), „ја не знам шта ћу им“ — асћ меј55 пећ, жаз 1ећ ти Ффт тасћеп 501 (1д.) и „расмотрише тамо ствар добро“ — да штегзискје тап Фе Апсејесепће! посћ ешта! (страна 55, 112). Сасвим се мења значење оригинала када се реченица: „потруди се ревизор те поздрави учитеља да тражи премештај“ преведе са: Фег 5сћипзрекгог ђетићје зтећ, Чеп Гећтег 71 уегапјаззеп, ег тосе сћ зејђ5!

| Први број означује страну превода, други оригинала, код Глишића и Лазаревића издање Српске Књижевне Задруге, код Матавуља Из Црне Горе ч Приморја (Нови Сад, 1888).