Srpski književni glasnik

138 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

еп Рог апзуаћеп (страна 55, 113), а не компликовано место: „Како се учитељ растао с попом — не питајте! Да није било људи, било би и за кике... Имали су посла и кметови и капетан, и пандури!“ са: Ме чећ дег Гећтег ош Рјаггег уегабзсћаде! ћаћ, дапасћ Расе тап пећ. Магеп гасћЕ апдеге Гешје дађе! селуезеп, 50 аге ез 7иг Ргисеје секоттеп, ипа дег Попуогајећет, дег Век. зпсћеет, фе Оепдаппеп, аПе ћабеп чећ дагап ђејешон (страна 56, 113). Поред овзаких погрешака, које су се управо неопростиве, има и много ситнијих омашака, које би се ваљда могле и превидети да није оних крупнијих. Неколико примера: „лепу паприку из туршије“ Немац претвара у еппое етпсетасте Ргелззеђеегеп (страна 37, 98), попову узречицу „што се тиче на прилику“ преводи са мле ез чсћ сеђићи или ти Епапрп5 (страна 37, 98 и 104), „а Бога вам“ у њега је поздравна формула: (1855 (пон %1д.), „попадија му гасила углевље“ немачки значи: зетпе Егап ћа! Везсћудбтипоеп Цђег 1п сезргосћеп (страна 43, 108), а „у очи Ивањ-дана“ је ат Јоћаптшао (страна 38, 99). Бледо и делимице нетачно преведене су ове партије: „Обиђох јутрос њиву у луци. Тек онако завирих у један шупаљ пањ, кад имам шта видети — букавац... Ето, велим, учитељу да ујдурише“ овако: Јесћ ћађ' чје ат Ккићеп Могсеп 1п тетет АсКег сепдеп ипа заоје пиг: „На даз 15 уаз Шг деп Гећгег!“ (страна 42, 102 и 103); „Еле — тако је било неко запето стање између попа Вујице и учитеља Грујице“ са афектованим обртом: 5о ећуа атеп Фе Фротанзсћеп Ведесћипсеп 2л15сћеп

Р;агтег Мита ипа Гећгтег Општа (страна 49, 108); „учи-

тељу се окрене она соба од чуда“ са: дет Гећтег мигде цпђећаоћсћ, а реченица: „за ручком исприча ревизор учитељу, како је био узгред код попа Вујице и како се поп на њ тужио“ овако: ђе! Тазсћ егхаћне дег 5сћипзрекфог Чет Гећгег, да55 чјсћ дЧег РРагтег 50 БђеНаиНо нђег деп Гећтег ђекјао! ћађе (страна 50, 109). Прелазећи преко осталих грешака, морам напоменути да је Г. Дитерих на неколико места произвољно, без стварног разлога изо-

Ут“ Ма 298