Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 141 брисана је скоро сва Разумљиво је ако се ћутке пређу речи као ове: „Сад, да се вратимо к момцима“ (страна 18), али је веома чудновато и доста неукусно, када се без икаквог основа превиђају живописна места оваке врсте: „Поповићи усјекоше на брзу руку носила и понесоше мртваца у кућу Радошевића. Једно намјерно дијете вођаше ђогата за њима. Јагош, у жестокој грозници отиде у своје браство, да понесе црни глас, па лежи одмах“ или цела она пресуда „у име књажево“: „Како су Турци, по господарској нарелби, изједначени са Црногорцима, то се суди Мињи као да је и Црногорца убио на правди божјој. С тога Миња бити ће мушкетан сутра 24 априла, на пољу Сливљу, с ову страну ријеке Грачанице, како ће Никшићи моћи са њихове стране гледати његово погубљење, нека се увјере да се господарева ријеч не пориче“ (страна 34). И ако Србин, и Г. Дорић је посве криво схватио неколико израза у Матавуљевој свакако тешко преводивој новели. Приметније грешке, које он има на души, у главном су ово: „згодна раста“ преведено је са: хоп ти егет Мисћ5 (страна 14, 134), „сметен си мимо браћу“ са: ђе микисћ сапх #01 (страна 15, 135), „лијепо, чисто (то јест, скоро, такорећи) кроза свирале“ са: дЧаз КИпоћ зо зећбоп аш!ћ дег Ебје (страна 16, 135), „напрћене усне“ са: Гез аше папдегоергеззје Глрреп (страна 16, 136), „прионуше јако једна уз другу“ са: раззјеп уоптенсћ 2ц5апштеп (страна 17, 136), „сретан си мимо браћу“ са: Ба мшкисћ дег ОТискИсћеге уоп ипз (страна 16, 137), „као и сви други“ са: Шт аЏе апдегп (страна 19, 138), „након зарока“ са: ме Фе Мене Таште! (страна 20, 139), „бојећи се да не застрани“ са: уеП ег Нигсћтеје, Ффезег уегде апомелсћеп (страна 22, 140) и „бојим се покоља“ са: г Ипгсте! Фе Ехекиноп (страна 36, 150). Надаље, лепу реченицу: „гдје се мирис од питома цвијећа преплеће као у Булистану“ превео је Г. Дорић безбојно: мо фе бапепђштеп динНеп (страна 14, 134), Мињина срамежљива бојазан: „прекини, молим те, е ћеш се навикнути да ме тијем дражиш, па ћеш ме одати међу