Srpski književni glasnik

148 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Маћедонија се дакле измиче. У место да се примиче остварењу своје заветне мисми, Бугарска се од њега одмиче, и то, може бити, бесповратно. Оптужбама и претњама противу Србије иде се затим да се један такмац спречи у своме послу. Јер, у ствари прави озбиљан такмац са којим се мора рачунати у овоме питању јесте Србија. Грчка је далеко; са њом се може доћи још и до споразума; са њом се могу разграничавати и делити сфере. Са једним се може делити, али са два, а нарочито са Србијом никад, нарочито добровољно никад. Румунија је незаинтересована; и тако даље. Ето, ту ће бити прави повод за све ово што се ради противу Србије из Бугарске. Ето за то ће у престоној беседи, којом је отворио седнице ХМ Народног Собрања сазваној у ванредан сазив, Кнез Бугарске рећи... „Моја влада употребиће све своје старање да очува, повећа и појача добре односе нарочито са суседним државама под погодбом да наша народносна права и економски интереси не буду ниу чему оштећени...“ Зато је Министар Иностраних Дела, генерал Паприков, казао приликом дебате о адреси „да су односи са Српском Краљевином службено добри...“ „да је Маћедонско Питање бугарско између осталога и зато што у Маћедонији живи бугарски народ који не може бити оцепљен од Бугара...“ Ето за то је већина у Народноме Собрању изгласала адресу којој је речено и ово: „. „Народно Представништво веран израз осећања и тежњи Бугарскога народа, помоћи ће потпуно владу у свима мерама које би предузела да обезбеди наша народносна права и економске интересе....“

Јуна месеца умро је гроф Игњатијев, творац СанСтефанске Бугарске, и један од руских државника који је правио једну од најлепших каријера у Русији. У 26 години посланик у Китају; у 31 години шеф пропагандског одељења у Министарству Иностраних Дела, а у 32 години амбасадор у Цариграду, где је као такав пробавио 14 година. На томе месту је радећи за Русију ура-

УМ ИЕ