Srpski književni glasnik

"И

Политички ПРЕГЛЕД. ~ 149

дио много за Бугаре; за ово што је данас Бугарска има највише њему да захвали. Он је помагао да се створи бугарски Егзархат, пошто је најпре највише радио на измирењу између између Патријаршије и Бугарских првака. Граф Игњатијев је, у то време, имао највећега утицаја на двору султана Абдул-Азиса; он је био његов Велики Везир; пред њим су паше стрепиле као пред својим господаром. Па, поред свега свога утицаја, Игњатијев није могао да успе да се мирним путем заведу реформе, најпре у садањој Бугарској а после и у европској Турској. Кад је дошао данашњи султан на турски престо то је могао још мање. 1876 године се сазва његовом иницијативом европска конференција у Цариграду да реши питање о реформама у румелијским вилајетима европске Турске, а нарочито у Бугарској. До споразума се није могло доћи, јер Порта није хтела да пристане на европску контролу и конференција се разиђе. Гроф Игњатијев је лично покушао да приволе кабинете бечки, берлински, париски и лондонски да нагнају Турску на пристанак, Место тога дође се 1877 године до лондонскога протокола који Русија није могла да прими и морала да објави Турској рат. Рат доведе најпре до Сан-Стефанскога уговора, који Игњатијева замало не створи првим бугарским кнезом, али после и до Берлинскога Уговора у чијем стварању он није узео учешћа. Кнез Горчаков је Игњатијева сматрао кривим за непотпуни успех руско-турскога рата. 1881 године јави се још једном као министар под Гирсом, али брзо мораде да се повуче у мирни живот с тим да се никад више не јави као јаван радник. Славенофилска политика је претрпила пораз падом генерала Игњатијева, и до његове смрти чамила је. Кад он умире: она се опет рађа.

ИНОСТРАНИ.