Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

С. А. Венгеровђ: Очерки по истори!1 русскон литературн. Стр. 488. С. П. Б. 1907 г. Цћна 1 р. 50 к. Библотека „Свљђтога“.

Садржину прве свеске „Црта“ чине чланци, који су раније били штампани по листовима: „Основне црте историје најновије руске литературе“, „Писац-грађанин“ (Н. В. Гогољ), „Велико срце“ (Висарион Глигоријевић Бјељински). Последњи чланак није довршен и представља први део опсежних истраживања Венгерова, које он обећава да штампа у засебној књизи. Затим долази „Први ратник славенофилства“ (Константин Аксаков). Наново је

само прерађена „Општа црта историје новије руске ли-_

тературе“. У њему и јесте оно, што је у књизи од интереса. Новију руску литературу Венгеров почиње гпохом Бјељинскога, чији преглед даје у чланку „Велико срце“. „Општа црта“ почиње другом главом — „Последње године епохе до рефорама“ (1848—1855), — период, када смрћу Бјељинскога умиру и литературне везе четрдесетих година, када је „умро не само праведник но је и светлост његова потамнела“, период, званично назван „епоха цензурског терора“. Хомјаков је окарактерисао овај мрачни период од седам година згодним речима „Мисао, као и њено кретање, сада је сумњиво, па ма какав да је њен правац“. Али он је прошао, настаје „медени месец руског прогреса“, 1855—1861 године. Идеје бурне литературе 40-тих година понова цветају,

а ка 47

на со