Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 157

некине из кога би маћедонска приповетка могла доћиу народ, Г. Поповић врло разложно мисли да је то могло бити усмено у току Средњега Века, преко каквих рапсода, крсташа и слично. Роман је био врло популаран и омиљен и изведен не само у облику који му је дао Боманоар, већ и у облику једног романа у прози, једне драме, а и као сћапзоп де сезје. Како је пак у ХШ и ХМ веку било односа између краљева и господе од француске крви и · словенске господе на Балканском Полуострву, то је пренос Манекине био тим пре могућ. Утврдивши на овај начин порекло наше приповетке, Г. Поповић је у исто време указао још на један пут и начин како је западна литература могла имати свога одјека у нашим, нарочито западним и југо-западним, крајевима, пут на коме не би било бескорисно задржати се не само при проучавању традиционалне литературе, већ и у испитивању других културних тековина наших. 4.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.

Српска КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА. — Скуп /Тредседнишава 19 маја 1908: 1, Спис Вука Врчевића: „Хроника свију главнијих догађаја црногорско-турског рата 1876/7“, који је понудио Академији на откуп Г. Филип Врчевић, упућен је на оцену Одбору за Историјски Зборник. 2, Примљена је к знању изјава Г. Јована М. Јовановића, отправника послова на Цетињу, да се у корист једне књижевно-научне установе одриче досуђене му награде за књигу „Родољуб“ из Задужбине Димитрија Стаменковића. Скуп Академије друштвених наука 28 маја 1908: 1, Приказана је и за Глас П разреда примљена расправа академика Г. Стојана Новаковића: „Прилеп у првој поли ЖУ века, по трескавачким повељама краља Стефана Душана“. 2, Приказан је и академику Г. Јовану Н. Томићу, упућен на оцену спис Г. Богољуба Јовановића:

„Становништво Кнежевине Бугарске“. 3, Према реферату академика Г. Љубомира Ковачевића одлучено је, да се спис Петра Костића: „Нешто о бившем манастиру Војсиловици на Косову и цркви Св. Николе у Јањеву“ штампа у Споменику П разреда. 4, Према реферату академика Г. Јована Н. Томића одлучено је, да се спис

„Мемоари о Ђорђу Поп-Манићу“ врати писцу Г. Кости Поп-Манићу, јер се не може примити за Академијина издања.